„Tek posle rata, američka javnost je saznala za pokušaje Japana da okonča sukob. Reporter „Chicago Tribune-a“ Volter Trohan, na primer, bio je obavezan ratnom cenzurom da sedam meseci zadrži jednu od najvažnijih istina o ratu.“
U članku koji se konačno pojavio 19. avgusta 1945. na naslovnim stranicama Chicago Tribune-a i Washington Times-Heralda, Trohan je otkrio da je 20. januara 1945., dva dana pre njegovog odlaska na sastanak sa Staljinom i Čerčilom na Jaltu, Predsednik Ruzvelt primio memorandum od 40 stranica od generala Daglasa Makartura u kojem se navodi pet odvojenih koraka za predaju od visokih japanskih zvaničnika. (Kompletan tekst Trohanovog članka nalazi se u časopisu Winter 1985-86, str. 508-512.)
Ovaj memorandum je pokazao da Japanci nude uslove predaje, bukvalno identične onima koje su na kraju prihvatili Amerikanci na svečanoj ceremoniji predaje 2. septembra – to jest, potpuna predaja svega osim ličnosti cara. Konkretno, uslovi ovih mirovnih uvertira uključivali su:
• Potpunu predaju svih japanskih snaga i oružja, na glavnom ostrvu, na drugim ostrvskim posedima i u okupiranim zemljama.
• Okupaciju Japana i njegovih poseda od strane savezničkih trupa pod američkim vođstvom.
• Japansko odricanje od svih teritorija zaplenjenih tokom rata, kao i Mandžurije, Koreje i Tajvana.
• Regulativu japanske industrije da zaustavi proizvodnju bilo kakvog oružja i drugih ratnih oruđa.
• Oslobađanje svih ratnih zarobljenika i interniranih..
• Predaju označenih „ratnih zločinaca“. 1
 | Malo ljudi može da shvati razmere užasa koji su proizašli iz upotrebe američkog atomskog oružja. Civili Hirošime napadnuti su rano ujutru. Građani su se spremali da krenu na svoja radna mesta, deca su se spremala za školu i niko nije znao šta sledi. Kada je pukovnik Tibits bacio bombu, udarni talasi su bili toliko intenzivni da su oborili avion na nebu. Područje gde je bomba pogodila; centar je bio vruć kao površina sunca. Ljudi su se pretapali u zidove, ostale su samo senke njihovih ugljenisanih ostataka. |
| Situacija preživelih bila je još gora. Koža se oljuštila sa kostiju mnogih koji su još uvek bili živi. Kosa im je u grudvicama padala sa glava. Fetusi su ispadali pravo iz stomaka trudnica. Mnogi drugi su pretrpeli opekotine trećeg stepena i dugotrajne užasne posledice, kao što su keloidni ožiljci izazvani termičkim zračenjem. |  |
|
Ovo je bila apsurdna izjava. U stvari, skoro sve žrtve su bili civili, a „Istraživanje o strateškom bombardovanju Sjedinjenih Država“ (objavljeno 1946. godine) je u svom zvaničnom izveštaju navelo: „Hirošima i Nagasaki su izabrani kao mete zbog njihove koncentracije aktivnosti i stanovništva“. Ako je atomska bomba bačena kako bi se japanske vođe impresionirale ogromnom razornom snagom novog oružja, to bi se moglo postići i gađanjem izolovane vojne baze. Nije bilo potrebno uništiti veliki grad. I kakvo god da je opravdanje za eksploziju u Hirošimi, mnogo je teže opravdati drugo bombardovanje, bombardovanje Nagasakija." |  |
 | Posle uništenja Hamburga u oluji u julu 1943., holokausta u Drezdenu sredinom februara 1945. i bombardovanja Tokija i drugih japanskih gradova, američki lideri su – kako je kasnije prokomentarisao general američke vojske Lesli Grouvs – „uglavnom bili opredeljeni za masovno ubijanje civila“. 22 |
„Predsednik Truman je uporno branio svoju upotrebu atomske bombe, tvrdeći da je ona „spasila milione života” tako što je brzo okončala rat. Opravdavajući svoju odluku, otišao je toliko daleko da je izjavio: „Svet će znati da je prva atomska bomba koja je bačena na Hirošimu, bačena na vojnu bazu. To je bilo zato što smo u ovom prvom napadu želeli da izbegnemo, koliko je to moguće, ubijanje civila.““
Posle uništenja Hamburga u oluji u julu 1943., holokausta u Drezdenu sredinom februara 1945. i bombardovanja Tokija i drugih japanskih gradova, američki lideri su – kako je kasnije prokomentarisao general američke vojske Lesli Grouvs – „uglavnom bili opredeljeni za masovno ubijanje civila“. 3
„Eksperiment je bio ogroman uspeh“, navodno je predsednik Hari S. Truman rekao svojim kolegama nakon što je saznao da je američka vojska bacila atomsku bombu na Hirošimu.
„Nakon bombardovanja, japanski filmski stvaraoci su pokušali da dokumentuju užas koji su atomske bombe ostavile u Japanu. Prepoznavši ovo kao potencijalnu pretnju, američka vojska je zaplenila sve japanske snimke, a zatim izdala naređenje o zabrani svih budućih snimanja.“ 3
Hirošima i Nagasaki činjenice i fikcija:
• Laž: Leci su bačeni na japanske gradove da upozore civile da se evakuišu.
• Leci su bačeni nakon što su bombardovali Hirošimu i Nagasaki.
• Laž: Američka upotreba atomskih bombi skratila je rat.
• Istina: Japanci su tražili mir kada su se vratili sa Potsdamske konferencije 3. avgusta 1945, tri dana pre nego što je američka vojska bombardovala Hirošimu.
• Laž: Bombardovali su Hirošimu, koja je bila važna baza japanske vojske.
• Istina: Bombardovali su centar grada Hirošime, koji je imao 350.000 stanovnika.
• Istina: Samo četiri od 30 meta su bile vojne prirode. 4
Istina, atomska bombardovanja Hirošime i Nagasakija bili su eksperimenti, koji su osmislili i zagovarali Jevreji.
„Možda nikada nećemo morati da koristimo ovo atomsko oružje u vojnim operacijama, jer će sama pretnja njegovom upotrebom ubediti bilo kog protivnika da nam se preda.“
–Haim Vajcman (Jevrej)
Reference:
1 Institute for Historical Review Article: Was Hiroshima Necessary? Why the Atomic Bombings Could Have Been Avoided by By Mark Weber
2 Ibid.
3 Ibid.
3 www.naturalnews.com/019176_atomic_bomb_Hiroshima