Osim toga što je takozvani „Holokaust“ matematički nemoguć, ova monstruozna prevara je poslužila kao glavno odvraćanje pažnje od stvarnog masovnog ubistva, mučenja i genocida koji su počinili komunisti Jevreji. Komunizam, koji je stvaranje države ropskog rada, izmislili su Jevreji, a promovisali i kontrolisali ga Jevreji. Jevrejski komunizam je masovno ubio milione i milione nevinih ljudi. Ipak, pošto medije takođe kontrolišu Jevreji [96 procenata], vrlo malo je objavljeno o pravim užasima komunizma. Dokazano je da je takozvani „holokaust“ o kome Jevreji večno kukaju samo laž. Pogledajte link nazvan „Ropski rad u Sovjetskoj Rusiji“ na dnu ovog članka da biste pročitali o pravim koncentracionim logorima. Sledi odlomak iz spisa Bena Klasena. Ovo je napisano za belu publiku, ali utiče na SVE nejevreje, bez obzira na boju: Majstori velike laži. Jevreji vešto koriste tehniku "Velike laži" od početka svog istorijskog postojanja. Tokom poslednjih 5.000 godina, postali su nenadmašni majstori te tehnike. Njihova religija je zasnovana na tome, njihovo bogatstvo je zasnovano na tome, i u stvari oni samo svoje postojanje duguju stručnosti kojom su manipulisali lažima lakovernog i (uglavnom) nesuđenog sveta. Tokom godina, Jevreji su širili milione laži, od kojih su neke služile privremenoj svrsi, dok su neke opstajale hiljadama godina. Neki su bili neefikasni, dok su drugi bili uspešni izvan svojih najluđih snova. Izmišljena hrišćanska prevara. Bez sumnje, njihova najuspešnija laž svih vremena bila je njihovo izmišljanje Hrišćanstva i prvobitna prodaja ove destruktivne vere njihovim smrtnim neprijateljima, Rimljanima. Ta laž je nanela neprocenjivu štetu nejevrejima, a virus ove groznice na mozgu je i danas virulentan. Međutim, sada želimo da ispitamo savremeni izum Jevreja koji su oni pokrenuli sa razornom efikasnošću, a to je laž da su Nemci masovno ubijali, spaljivali u pećima ili na drugi način istrebili šest miliona Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Laž o „šest miliona“. Toliko su efektivno propagirali i širili ovu laž po celom svetu pomoću svog gigantskog propagandnog aparata da većina lakovernih goja (bez razmišljanja) reaguje emocionalno, „mora da je istina, zašto bi inače napravili tako strašnu optužbu?“ Opet, malo istraživanje i razmatranje činjenica lako pokazuju koliko je ova optužba zaista smešna. Nema dokaza, nema svedoka. Kao prvo, isto kao za hrišćansku prevaru, ne postoji ni jedan jedini dokaz koji bi potkrepio tvrdnje da su Hitler, ili nemačka vlada, ili bilo koji njen zvaničnik, ikada zastupali politiku istrebljenja Jevreja. Iako su Jevreji napisali hiljade članaka o ovoj temi i stotine knjiga, kada su ovi autori ispitivani i unakrsno
ispitivani, nijedan od njih nije video ni jednu pećnicu, ni jednu gasnu komoru, niti bilo kakve stvarne akte istrebljenja. . Niti mogu dati nijednog očevidca koji je video bilo kakav takav događaj. Uvek kada su ih prikovali, „pričala im je“ mitska osoba koja je „sada mrtva“, ili su „čitali o tome“, ili bilo koje druge gluposti. Niko ne može proizvesti živog očevidca koji govori o direktnom svedočenju istrebljenja, ni sada ni u prošlosti. Nema takvih naređenja, nema takve politike. Uprkos tonama nacističkih dokumenata koji su zarobljeni netaknuti, ne postoji nijedan u kome se pojavila naredba, ili komanda, ili politički dokument koji preporučuje, naređuje ili sugeriše istrebljenje Jevreja, bilo masovno ili pojedinačno. Sva jevrejska literatura, kada je istražena, zasnovana je na tvrdnjama da su takva naređenja davana „verbalno“ ili da su se mogla „čitati između redova“, ili na nekim drugim tako nepotkrijepljenim navodima. Cilj je da se Jevrejima oduzme njihova ogromna moć. Činjenica je da ni Hitler ni nemačka vlada ili bilo koji njen ogranak nikada nisu imali, niti su objavili takvu politiku o istrebljivanju Jevreja. To što su Nemci shvatili da su Jevreji u njihovoj sredini bila njihova neublažena nesreća, u to nema sumnje. Želeli su da ih napuste, a njihova politika je bila da im oduzmu vlast i podstaknu ih da migriraju negde drugde. Kada su Nemci uveli Nirnberške rasne zakone, zabranili su Jevrejima bilo kakve položaje u medijima, na univerzitetima i školama, u vladi, u bankarstvu i na drugim pozicijama moći kojima su dominirali u prošlosti. Ovo, i neprijateljstvo koje je izazvao nemački narod koji je konačno prepoznao Jevreje za degenerativne parazite, ohrabrilo je Jevreje da napuste tu zemlju i potraže zelenije pašnjake negde drugde. Očistite svoju naciju. Nemci su činili sve da pomognu i podstaknu Jevreje da emigrira. Radovali su se danu (kao i mi) kada će njihova zemlja biti „Judenrein“, odnosno očišćena od Jevreja. Pregovarali su sa Velikom Britanijom da im pomognu da emigriraju u Palestinu, u to vreme (tokom 1930-ih) još uvek britanski mandat. Britanci u ovome nisu bili mnogo kooperativni, ali sve veći broj je migrirao u Palestinu, na veliku žalost Arapa. Nemačka vlada, pod Geringom, takođe je pokušala da pomogne u uspostavljanju jevrejske domovine na velikom ostrvu Madagaskar kod afričke obale. Cionistički pokret. O ideji Madagaskara su sami Jevreji različito raspravljali u rastućem cionističkom pokretu. Teodor Hercl, koji se smatra ocem cionističkog pokreta, predložio je takav plan još 1896. Postojala su podeljena mišljenja o Madagaskaru među Jevrejima, neki za njega, neki za Palestinu. U svakom slučaju, Nemci su učinili sve što su mogli da Jevrejima nađu alternativnu domovinu, iako se za to kratko vreme koje je bilo pre rata nije materijalizovao projekat Palestine ni Madagaskara. „Jevrejski raj“ - Sjedinjene Američke Države Daleko veći broj Jevreja migrirao je u jevrejsko utočište sveta, odnosno u Sjedinjene Države, gde su njihovi rođaci već pljačkali tu zemlju i valjali se u mleku i medu. Holokaust tvrdi da je fantastična laž. Činjenice su sledeće: U Nemačkoj je bilo samo 500.000 Jevreja kada je Hitler došao na vlast. Većina njih je migrirala u SAD pre 1939. Nikada nije bilo više od 3 miliona Jevreja na celoj teritoriji koju su Hitlerove armije okupirale tokom celog rata, tako da je, naravno, bilo fizički nemoguće da su ubili šest miliona. Kao što je već rečeno, nema ni trunke dokaza da su Nemci ikada predlagali ili razmišljali o takvoj politici istrebljenja. Jevreji su prvi objavili rat Nemačkoj. Čak i pre nego što je rat počeo, jevrejske vođe na svetskoj osnovi su godinama ranije izjavile da je svetsko jevrejstvo u ratu sa Nemačkom i da će iskoristiti svoje ogromne finansijske, moralne i političke moći da unište Hitlera i nacističku Nemačku. Glavni među njima bio je Haim Vajcman, cionistički vođa, koji je to izjavio 5. septembra 1939. U ovoj deklaraciji ga je entuzijastično podržalo jevrejstvo širom sveta. Pošto je tokom rata bio običaj da se iz bezbednosnih razloga interniraju neprijatelji i subverzivni stranci, Nemci su internirali većinu, ali ne sve Jevreje na svojoj teritoriji. Svakako da su Sjedinjene Države i Kanada tada uradile istu stvar čak i japanskim domorocima, isključivo zbog boje njihove kože i njihovog porekla. Takođe je sasvim izvesno da je to učinjeno sa mnogo manje provokacija, pošto su ti Japanci bili američki ili kanadski državljani i nisu izražavali nimalo neprijateljstva prema zemljama u kojima su rođeni. Dok je većina američkih Japanaca bila lojalna Sjedinjenim Državama, oni su nasilno oterani sa svojih farmi u Kaliforniji i drugde, većina njih je zauvek izgubilo svoje farme kada se rat završio. Jevreji su bili opasni neprijatelji stranci. Ipak, Nemci su internirali Jevreje u logore za interniranje na način sličan načinu na koji su Sjedinjene Države i Kanada radile Japancima. Svakako da su imali isto toliko ili više razloga da to učine kao Kanada ili SAD. Nemci su to činili i drugim strancima i subverzivcima koji se smatraju bezbednosnim rizicima i opasnim za ratne napore. Jedna razlika je bila u tome što su u Nemačkoj internirani stavljeni da rade u fabrikama koje su postojale tamo gde su logori bili postavljeni, ili su fabrike izgrađene u logorima. Tretirani humano. Ovi internirani su bili dobro tretirani i dobro hranjeni s obzirom na sve manje resursa Nemačke. Često su njihovi obroci bili veći od onih koje su primali sami Nemci. Jevrejska statistika potvrđuje laž. Kao dodatni dokaz laži od šest miliona, možemo proveriti statistiku koju sami Jevreji iznose javno. Svetski almanah iz 1938. navodi broj Jevreja na svetu kao 16.588.259. Posle rata, New York Times, koji je inače u vlasništvu Jevreja, procenjuje da je broj Jevreja u svetu najmanje 15.600.000, a najviše 18.700.000. Prosek za poslednje dve brojke Nev York Times-a došao bi do otprilike 17.100.000. Stoga je nemoguće ni na koji način zamisliti da je 6.000.000 Jevreja moglo biti istrebljeno i završiti sa neto dobiti u kratkom periodu od osam godina.
Jevreji veliki pobednik ili Drugi svetski rat.
Toliko o statistici. Postoji mnogo drugih koje bismo mogli citirati i koji vode do istog zaključka: cifra od šest miliona je velika velika laž. Istina, mnogo ljudi je stradalo tokom rata. Ukupno 2.050.000 nemačkih civila je ubijeno samo u savezničkim vazdušnim napadima i prisilnoj repatrijaciji nakon rata. Čak su i neki Jevreji ubijeni u ovome. Ali relativno su prošli mnogo bolje i njihove žrtve su bile drastično manje od ostalih uključenih naroda, posebno imajući u vidu da su ceo užasni sukob pokrenuli Jevreji, izmislili Jevreji, podstaknuli i isprovocirali Jevreji. Svakako da su njihove žrtve bile zanemarljive s obzirom na to da su oni bili glavni podstrekači i jedini dobrotvori tog užasnog rata, rata koji je vodio nejevrejskog brata protiv brata nejevreja, a sve za srebroljublje pohlepe i korist Jevreja. Ako obmana od šest miliona nema osnova, postavlja se pitanje – zašto bi Jevreji želeli da promovišu tako opaka i užasna laž? Jevreji su strašno profitirali.
Odgovor je: Jevreji su odlično profitirali od ove užasne laži, jer imaju veštinu da mudro rade sa većinom laži koje propagiraju.
1. Probudio je svetske simpatije prema Jevrejima kada je svet trebalo da bude (delimično zahvaljujući Hitleru) upozoren na opasnu i destruktivnu prirodu ovog parazita širom sveta. 2. Delovao je kao moralni klub i propagandna poluga pomoću koje su kao nekakvu kaznu izvukli 12 milijardi dolara od nemačkog naroda kao „reparacije“ Izraelu i kao „kompenzaciju“ pojedinačnim jevrejskim podnosiocima zahteva. Ludost ovakvih tvrdnji može se proceniti samo kada se ima u vidu da mnogi nemački poreski obveznici danas, koji nisu ni rođeni kada su navodno počinjeni zločini, plaćaju „odštete“ Izraelu koji tada nije ni postojao. Štaviše, spisak jevrejskih podnosilaca zahteva, sada, više od 35 godina kasnije, dostigao je neverovatnih 3.375.000 kada je u Nemačkoj bilo manje od 200.000 Jevreja posle 1939.
3. Laž o šest miliona bila je moćno propagandno oruđe koje je omogućilo Jevrejima da ukradu Palestinu od Arapa 1948. i uspostave razbojničku državu Izrael. Zahvaljujući laži o šest miliona, Jevreji su imali podršku i blagoslov zbunjenog sveta, posebno Sjedinjenih Država koje su bile takođe prepune Jevreja. 4. Laž o šest miliona imala je razarajući efekat u sramoćenju i diskreditovanju nemačkog naroda. Dok Nemcima treba odati počast za plemenitu borbu koju su vodili kako bi razotkrili i otresli jevrejsku pošast širom sveta, moćne i efikasne jevrejske propagandne mreže su Nemce predstavile kao zlikovce u očima lakovernog sveta. 5. Ova laž je okupila i ujedinila Jevreje sveta kao ništa drugo u poslednjih hiljadu godina. Iako većina Jevreja zna da je to odvratna laž, oni neprestano pričaju o tome među sobom (kao i pred spoljnim svetom) sve dok ne postanu toliko hipnotisani sopstvenom laži da ona zapravo postane deo njihove religije. Na ovoj ljigavoj osnovi prikupljene su ogromne sume novca među samim Jevrejima i formirane stotine njihovih zločinačkih organizacija. Laž o holokaustu - Jevrejski okupljajući krik. Ova laž je, dakle, postala okupljajući poklič modernih Jevreja, nastavak najstarije laži u njihovoj burnoj istoriji, naime da su Jevreji progonjena rasa. Ova laž čini čuda za njih. Bila je razorno efikasna kao mač sa dve oštrice. Ona uništava svaki pokušaj Bele rase da zadrži sopstveni rasni integritet, ili čak bilo koji oblik nacionalizma. S druge strane, učinila je Jevreje fanatično nacionalističkim kada je u pitanju Izrael, i fanatično rasističkim kada je u pitanju cionizam ili jevrejska rasa. Jevreji su sada moćniji nego ikad. Ova izopačena laž postala je toliko moćno oruđe da se ne samo pojedinci, već i vlade nacija savijaju pred njom dok Jevreji preuzimaju kontrolu, ućutkavajući svaku opoziciju. Dr. Maks Nusbaum, bivši glavni rabin jevrejske zajednice u Berlinu, otvoreno se hvalio 11. aprila 1953.: „Položaj koji jevrejski narod danas zauzima u svetu, uprkos njegovim ogromnim gubicima, deset puta je jači nego što je bio pre dvadeset godina."
U pravu je u pola svoje izjave. Nisu pretrpeli „ogromne gubitke“, ali su deset puta jači nego što su bili pre tog krvavog, bratoubilačkog holokausta, poznatog kao Drugi svetski rat, koji su podstaknuli i isprovocirali sami Jevreji. Veliki deo ove povećane snage stekli su zahvaljujući prezrenoj laži o šest miliona.
***** Nagomilana mršava [izuzetno mršava] tela bila su posledica Tifusa. Tifus je bolest koja nastaje od vaški. Izaziva tešku, stalnu, vodenastu dijareju i vrlo brzo uzrokuje mršavljenje. Preovlađuje na mestima gde ima mnogo ljudi zajedno, kao na primer u koncentracionim logorima. Mrtva tela se obično nadimaju zbog prirodnih gasova zarobljenih u plućima i crevima. Da su tela „nagasena“ kako Jevreji tvrde, bila bi naduvana. Pored toga, mnogi zatvorenici sa glavama su obrijani na ćelavo; ovo je bio pokušaj da im se spasu životi jer su vaške bile epidemije i vaške žive u kosi svojih žrtava. Ako su ovo bili „logori smrti“, zašto se onda truditi da ih spasemo? Gomile cipela koje su viđene, bile su rezultat toga što su zatvorenicima davali klompe kako bi njihova stopala bila u boljoj formi i bila sanitarnija. Pred kraj rata, saveznička bombardovanja železnica i drugih prevoznih sredstava sprečila su hranu da stigne do zatvorenika i mnogi su umrli od gladi, zajedno sa epidemijom tifusa. Ako dobro pogledate i istražite, videćete da je dosta logoraša zapravo bilo, ne mršavih, već zdravih na kraju rata. Neki logori su pogođeni teže od drugih. Jevreji optužuju nejevreje za sve što Jevreji jesu i za sve što Jevreji rade. Ovo se ne razlikuje od obmane Hrišćanstva, gde je za sve što Jevreji jesu i rade, okrivljen Satana. Satana nikada nikoga nije lagao, niti je ikoga ubio, s obzirom na priče u toj njihovoj Bibliji. Ipak, on je kriv za sve. Jednom kada ste svesni jevrejskih taktika i šema, otvara se čitav novi svet u kome možete videti istinu i odvojiti istinu od laži. Jevhova je bila ubica i lažov od početka, NE Satana. Što se tiče pravih koncentracionih logora [gulaga], istina je veoma, veoma tragična. Cela ideja genocida i rasne superiornosti je jevrejska, a NE nejevrejska. Satana mi je čak spomenuo koliko je ruski narod strašno patio pod vlašću Jevreja [komunizma]. Ispod je pdf veoma stare knjige koja otkriva zločine Staljinove ere u bivšem SSSR-u. Josef Staljin (pravo ime Jozsef Dugašvilli) je bio gruzijski Jevrej. „Dugašvili“ na gruzijskom znači „Sin Jevreja“. [Njegov sadistički pomoćnik Lavrenti Berija je takođe bio gruzijski Jevrejin]. „Američke novine tvrde da je Staljin unapred određen da spase Hrišćanstvo.“
-Dr. Jozef Gebels
(Gebelsovi dnevnici, priredio i preveo Louis P. Lochner © 1971)
Staljin je masovno ubio milione i milione nevinih muškaraca, žena i dece – Rusa, Ukrajinaca i drugih. Za mnoga ubistva, poput onog u Katinu, lažno je okrivljen Hitler, ali istina je izašla na videlo. Bio je film o Katinu i kako je Staljin ovo naredio. Pedesetih godina nakon Staljinove smrti, njegovi zločini su bili toliko užasni da je sovjetski premijer Nikita Hruščov, koji ga je nasledio, uklonio Staljinovo telo iz oblasti visokog profila: „Kada je Nikita postao vođa Sovjetskog Saveza, započeo je nešto što je nazvao „destaljinizacija“. Početkom 1956. skinuo je sve postere i statue Josifa Staljina. Takođe, premestio je Staljinov grob na mesto gde ga ljudi nisu mogli videti i zakopao ga 10 stopa duboko.“ Hruščov je govorio o Staljinu u svojim memoarima:
„Staljin je svakoga ko se nije slagao sa njim nazivao „narodnim neprijateljem“. On je rekao da žele da obnove stari poredak i da su se u tu svrhu „narodni neprijatelji“ povezali sa međunarodnim snagama reakcije. Usled toga je stradalo nekoliko stotina hiljada poštenih i nedužnih ljudi. Svi su tih dana živeli u strahu. Svi su očekivali da će se svakog trenutka usred noći zakucati na vrata i da će se to kucanje pokazati kobnim...“
„Krajem 1955. godine, hiljade političkih zatvorenika vratilo se kućama i ispričalo svoja iskustva o radnim logorima Gulaga. Nastavak istrage o zloupotrebama je pokazao punu širinu Staljinovih zločina njegovim naslednicima.“
Iznad su citati iz članaka na Vikipediji o Josifu Staljinu i Nikiti Hruščovu.
Naravno, većina ljudi ne zna ili ne čuje za ove stvari i koliko je delova sveta užasno stradalo pod jevrejskim komunizmom [današnja Kina je eklatantan primer, sa svojim fabrikama robovskog rada... Kineski radnici gotovo ništa ne dobijaju; američki i drugi Jevreji van Kine koji poseduju te fabrike i kompanije tamo zarađuju trilione dolara]. Jevreji su previše zauzeti bubnjanjem tog lažnog holokausta u umove stanovništva kako bi stekli simpatije i sažaljenje i posebne privilegije, a šira javnost je odvučena od PRAVIH zverstava.
Pročitajte o PRAVIM koncentracionim logorima, SVE KOJIMA SU UPRAVLJALI I KOJE SU VODILI JEVREJI: Ropski rad u Sovjetskoj Rusiji: Ropski rad u Sovjetskoj Rusiji Gulag: Revizija komunističkih kaznenih kolonija: HOLOKAUST JE LAŽ: Video snimci poricanja holokausta: 9 sati besplatnih internet videa koji dokazuju da je holokaust prevara: Link do besplatnih e-knjiga u PDF formatu koje DOKAZUJU da se „Holokaust“ NIKADA NIJE GODIO: Institut za istorijski pregled takođe ima mnogo veoma informativnih članaka koji se tiču istine o tome šta se zaista dogodilo u Drugom svetskom ratu:
Pošto je Jevrejima bilo tako lako da opljačkaju Nemce pomoću ove takozvane „kompenzacije“, broj registrovanih podnosilaca zahteva protiv vlade Zapadne Nemačke se utrostručio u poslednjih deset godina. Ništa ne može biti razorniji dokaz lažljive drskosti laži o „šest miliona“.