Svetski jevrejski kongres objavio je rat Nemačkoj dugo pre nego što je Nemačka preduzela bilo kakvu akciju protiv Jevreja


Sledeći članak je sastavljen od odlomaka preuzetih iz „Biblije belog čoveka“ koju je napisao Ben Klasen:
Rat protiv nemačkog naroda kao takav datira stotinama godina unazad. To ćemo dokazati u našem poglavlju o nemilosrdnom ratu između parazitskih Jevreja i njihovih nesrećnih žrtava.


Totalni rat protiv Nemačke.

Jevreji su dali sve od sebe za jedan od najstrašnijih, zlonamernih propagandnih ratova, a lakoverni i nerazumljivi svet je bio svedok toga. Ukratko, Judeja je izjavila Totalni rat Nemačkoj i Hitleru – finansijski, propagandno, vojno, ekonomski, rasno i u svakom drugom aspektu koji je bio u njihovoj moći— i ta moć, kao što ćemo videti, bila je ogromna. Pre nego što bi Hitler hteo, ili mogao, čak da podigne prst protiv njih, Jevreji su bili spremni i nisu gubili vreme na počinjanje masovne kampanje širom sveta protiv njega. Da bismo ilustrovali ovu očiglednu činjenicu, mi ćemo ponovo citirati same Jevreje i njihovu štampu u ograničenom broju. Postoji mnogo dokaza, ali ovih nekoliko citata treba da ilustruju konačnu poentu toga.


Planovi su postavljeni pre nego što je Hitler došao na vlast.

Već u avgustu 1933. Samuel Untermajer, predsednik Svetske jevrejske ekonomske federacije sazvala je veliki kongres jevrejskih vođa iz celog sveta da objavi rat Nemačkoj u ime svih Jevreja. Sastanak je održan u Amsterdamu, u Holandiji. Po povratku u SAD sa tog sastanka, Untermajer je održao govor na radio stanici VABC (N.I.) 6. avgusta 1933. u kome je objavio da su Jevreji širom sveta objavili rat Nemačkoj i da žele da ih izgladnjivaju do smrti. Ovo je bilo mnogo pre bilo kakve akcije bilo koje vrste preduzete protiv bilo kog Jevreja, i šest godina pre nego što je vojna akcija pokrenuta u 1939. godini.

„Mi smo u ratu sa njim (Hitlerom) od dana kada je došao na vlast“, navedeno je u Jevrejskoj Hronici u Londonu 8. maja 1942. u svojoj seriji „Sermoni nedelje“.
Rabin M. Perlzveig, šef britanske sekcije svetskog jevrejskog kongresa govoreći u Kanadi, izjavio je: „Svetski jevrejski kongres je u ratu sa Nemačkom čak sedam godina.“ (Večernji telegram u Torontu, 26. februar 1940.)

Holandsko-jevrejski list „Centraal-Blaad Voor Israeliten“ u Holandiji objavio je 13. septembra 1939: „Milioni Jevreja koji žive u Americi, Engleskoj, Francuskoj, Severnoj i Južnoj Africi, i, da ne zaboravimo one u Palestini, totalno su odlučni da dovedu do konačnog kraja rat uništenja Nemačke.” Moramo zapamtiti da je u ovo vreme (13. septembra 1939.) rat bio kraći od dve nedelje, bez koncentracionih logora, bez gasnih komora i slično, za Jevreje ili bilo čega drugog. (Cela Priča o „gasnoj komori” nije bila ništa drugo no još jedna jevrejska laž, kao što ćete videti u drugom poglavlju.) Jevrejski Sentinel iz Čikaga je 8. oktobra 1942. objavio: „Drugi svetski Rat se vodi za odbranu osnova Judaizma.” Ovo je istina. Da budem precizniji, ovaj rat se vodio u ime samih Jevreja. Oni su to znali, oni su to podsticali, počinili i inscenirali. Naivni i lakoverni nejevreji su se, u međuvremenu, osvetnički klali, ne znajući ili ne želeći da saznaju ko su bili pravi počinioci, pravi ratni zločinci. Vladimir Jabotinski, Jevrej komunista i osnivač terorističke grupe „Irgun organizacija“, izjavio je u izdanju Natcha Retch iz januara 1934.: „Borba protiv Nemačke je mesecima vođena od strane svake jevrejske zajednice, konferencije, kongresa, trgovinske organizacije, i svakog Jevrejina na svetu. Ima razloga da veruju da će naš udeo u borbi biti od opšte vrednosti. Spremni smo početi duhovni i materijalni rat celog sveta protiv Nemačke. Nemačka ambicija je da ponovo postane velika nacija, da ponovo osvoji svoje izgubljene teritorije i kolonije. Naši jevrejski interesi, s druge strane, oni zahtevaju potpuno uništenje Nemačke. Nemačka nacija je kolektivno i pojedinačno velika opasnost za nas Jevreje.“


Hitler je ponudio Ruku prijateljstva Engleskoj.

Hitler, čija briga nije bila samo za Nemce, shvatio je za smrtonosni program parazitskih Jevreja. Uzalud je molio Englesku da ne igra jevrejsku igru. Govoreći u septembru 1939, rekao je: „U brojnim prilikama ponudio sam prijateljstvo nemačkog naroda Engleskoj i Englezima. Cela moja politika je izgrađena na ideji ovog razumevanja. Bio sam uvek odbijan... Znamo da se britanski narod u celini ne može okriviti. To je ona jevrejska plutokratska i demokratska vladajuća klasa koja mrzi naš Rajh.”

Engleski izdajnici pred Jevrejima.

U ime nejevrejske vladajuće klase mora se istaći da su oni koji su išli zajedno sa Jevrejima bili su uglavnom chabez-goi (glupi nejevreji). Ljudi poput Vinstona Čerčila su izdajnici koji su bili na milosrđu Jevreja, ili pod njihovom totalnom kontrolom. Toliko su jevrejske kontrole nad britanskim narodom (kao i francuskim, amerikanskim, poljskim i drugim narodima) bile čvrste, da su Jevreji u stvari i bili uspešni u namamljivanju sveta za bratoubilački rat razaranja kakvog svet nikad pre u istoriji nije video.

Planovi za istrebljenje nemačkog naroda.

Neki od Jevreja su želeli da istrebe sve Nemce koji su preživeli ratna razaranja sterilizacijom. Teodor N. Kaufman, u knjizi pod naslovom „Nemačka Mora Propasti“, rekao je: „Da bi ostvarili cilj nemačkog izumiranja, bilo bi potrebno samo sterilisati oko 48.000.000— cifra koja isključuje, zbog njihove ograničene moći da se razmnožavaju, muškarce preko 60, a žene preko 45...” Pomoću Izgladnjivanja. Druge grupe Jevreja želele su da istrebe Nemce time što će ih izgladnjivati. Ozloglašeni stvoritelj ove metode bio je Henri Morgentau, Jr. sekretar za trezor u Ruzveltovoj administraciji. Sledeći citat je iz memoara Kordela Hala, koji je bio državni sekretar u istoj upravi: „Morgentauov plan, dodao sam na to, zbrisao bi sve u Nemačkoj osim zemlje, a Nemci bi morali da žive na zemlji. To je značilo da bi samo oko 60% nemačkog stanovništva moglo da se izdržava na nemačkoj zemlji, a ostalih 40% bi umrlo.” Nemci su opljačkani i izgladneli. Verzija ovog zlog jevrejskog plana je u stvari bila sprovedena u periodu neposredno posle rata. Ogromne količine svih vrsta mašina, fabrika i voznih parkova koji su preživeli rat su bili otpremani od strane komunističke Rusije. Gledajući sve ovo, gospodin R. R. Stokes, laburistički M.P. u Britaniji izjavio je u to vreme: „Danas u Nemačkoj, 6 meseci nakon naše pobede, grobovi se kopaju za ljude koji još nisu mrtvi, a takođe i za ljude koji će umreti od gladi za narednih nekoliko meseci.”

Plan „Morgenthau“

Američki senator Vilijam Langer iz Severne Dakote spominjao je Morgentauov plan, a njegove primedbe o tom planu su unete u Kongresni zapisnik, 18. aprila 1946: „G. Morgentau je sada osuđen pred savešću sveta kao podstrekač sistematskog uništavanja naroda koji govori nemački. Zapis dalje dokazuje, van svake sumnje, da ovi fanatični i reakcionarni prvosveštenici mržnje i osvete nikada neće moći da brane svoju zaveru pred barom ljudskog razuma i ljudske pristojnosti.” Laž o šest miliona... Jevrejski program sterilizacije nemačkog naroda, ili program izgladnjivanja, ili kombinacija jednog i drugog, sprečena je samo kroz protivljenje ljudi poput senatora Langera koji nisu mogli da izdrže opaku zaveru jevrejske mreže. Podižući mržnju ljudi radi mitskim „šest miliona“ do skoro izbezumljenosti, Jevreji su skoro, ali ne sasvim, uspeli u svom cilju masovnog ubistva nemačke rase.


NAZAD NA PRAVI HOLOKAUST