Hrišćanski koreni komunizma


„Hrišćanska teologija je baba boljševizma.“
- Osvald Špengler

"Hrišćanstvo i komunizam su duhovno i ideološki veoma bliski. Ovo je prilično poznat koncept koji su usvojili različiti mislioci, od Tomasa Mora do Lava Tolstoja. Malo ljudi zna da je prva svetska socijalistička država uspostavljena u Paragvaju i da je zasnovana na idejama katoličkih jezuita pre nego što je Marks stvorio svoje učenje“.

„Društvo Isusovo“ – jezuitski verski red u Katoličkoj crkvi bilo je otprilike ekvivalentno KGB-u u Sovjetskom Savezu.
Gore navedeni citati preuzeti iz „Pravde“ [glavne novine Komunističke partije i vodeće novine bivšeg Sovjetskog Saveza] Iz članka: Postoji li razlika između hrišćanstva i komunizma? 30/04/2013

„Američke novine tvrde da je Staljin bio predodređen da spase Hrišćanstvo.“
-Jozef Gebels1

Komunizam nije antihrišćanski, kao što se obično veruje:
Pored toga, Katolička crkva u Kini ima preko 70 miliona članova i raste. U komunističkoj Severnoj Koreji postoji i katolička katedrala Čangčung; nominalna katedrala rimokatoličkog biskupa Pjongjanga. Ruska pravoslavna crkva je radila ruku pod ruku sa Komunističkom partijom u SSSR-u. Nasilje nad njenim sveštenstvom tokom revolucije bilo je jednostavno da se iskorene carski elementi iz njenih redova, i ništa više. Staljin je otvoreno radio sa pravoslavnom crkvom kako bi pomogao komunističkim ratnim naporima Crvene armije tokom Drugog svetskog rata. Danas u Rusiji, visoko pozicionirano sveštenstvo u Ruskoj pravoslavnoj crkvi otvoreno zagovara hrišćanski komunistički pokret u svojoj naciji. Katolička crkva je takođe imala jake ruke u komunističkoj „teologiji oslobođenja„ u Južnoj Americi. Nije slučajnost da je katoličko sveštenstvo moglo sa lakoćom da pređe „gvozdenu zavesu“ tokom hladnog rata.
80 miliona Biblija štampano u Kini Link vodi do članka na sajtu 'Christianity Today (na engleskom).'

„Ernst Bloh (1885–1977) je bio nemački marksistički filozof i ateistički teolog. Iako sam nije hrišćanin, kaže se da je „premostio jaz“ između hrišćanskog komunizma i lenjinističke grane marksizma. Jedno od glavnih Blohovih dela, Princip Nade, sadrži izjave kao što su: „Ubi Lenin, ibi Jerusalem“ [Gde je Lenjin, tamo je Jerusalim] i „boljševističko ispunjenje komunizma [je deo] vekovne borbe za Boga.“ 2

Istina, Hrišćanstvo priprema stanovništvo da bude otvoreno i da prihvati komunizam. Ne postoji ništa u hrišćanskim doktrinama ili učenju Nazarećanina što je na bilo koji način u sukobu sa komunizmom. Hrišćanstvo JE komunizam.

Hrišćanstvo takođe priprema sledbenike za komunizam tako što sledbenik biva indoktriniran da trpi nepravdu. Skoro svi su čuli biblijske stihove o okretanju drugog obraza, hodanju viška kilometra, ljubavi prema neprijateljima i tako dalje. Ova učenja rade zajedno sa komunizmom u uništavanju pravosudnog sistema i ličnih prava. Zločinu je dozvoljeno da izmakne kontroli [kao što već jeste]; da stanovništvo nije samo obeshrabreno da uzvrati, već ako se treba braniti, često biva za to kažnjeno. Ono što ovi jevrejski programi rade je da postavljaju zamku. Većina ljudi je na kraju više nego spremna da se odrekne svojih prava u korist ultra strogih zakona kako bi „kontrolisali kriminal“. Oba programa zabranjuju preduzimanje bilo kakvih ličnih radnji na putu sprovođenja pravde i tu odgovornost stavljaju u ruke države za komunizam, a za Hrišćanstvo u ruke tog takozvanog „boga“. Svaka pobuna ili uzvratna borba je težak prekršaj. Prihvatanje zlostavljanja i nepravde su veoma neophodni za uspostavljanje ropske države. Rob nikada ne sme da pokuša da uzvrati ili da se pobuni na bilo koji način. Mržnja je još jedan tabu u oba programa.

Pogled na rođenje komunizma:
Komunizam je nastao iz organizacije „Liga pravednih“. Moto Lige pravednih („Bund der Gerechten“ ili „Bund der Gerechtigkeit“) bio je „Svi ljudi su braća“ i njeni ciljevi su bili „uspostavljanje Carstva Božijeg na Zemlji, zasnovano na idealima ljubavi prema bližnjima, jednakosti i pravdi“.
„Na kongresu održanom u Londonu juna 1847. godine, Liga pravednih se spojila sa članovima Komunističkog dopisnog komiteta na čelu sa Karlom Marksom i Fridrihom Engelsom, usvajajući novu organizacionu povelju i program i rekonstituišući se u Komunistički savez.“ [3]
Ovo je osnova hrišćanske doktrine.

Korene komunizma možemo pratiti do radikalne liberalne ideologije u Evropi, što je samo po sebi prerušeno Hrišćanstvo. Kao što je Niče rekao o Francuskoj revoluciji i njenoj liberalnoj ideologiji kao: „Kćerka i nastavak Hrišćanstva“.

Ova radikalna, univerzalistička, egalitarna doktrina je u srcu Hrišćanstva i liberalizma sa njegovom iskorakom u komunizam. Gde je liberalizam tada otvoreno prešao u komunizam:

„Tokom decenije 1840-ih, reč „komunista“ je ušla u opštu upotrebu da opiše one koji su pozdravili levo krilo Jakobinskog kluba Francuske revolucije kao svoje ideološke pretke. Ova politička tendencija sebe je videla kao egalitarne naslednike „Zavere jednakih“ iz 1795. na čelu sa Grachusom Babeufom. Sans-culottes u Parizu, koji su decenijama ranije bili osnova podrške za Babeuf – zanatlije, kalfe i nezaposlene – smatrani su potencijalnom osnovom za novi društveni sistem zasnovan na modernoj mašinskoj proizvodnji tog dana.”

Francuski mislilac Etjen Kabe inspirisao je roman o utopijskom društvu zasnovanom na zajedničkoj mašinskoj proizvodnji – „Voyage en Icarie“ (1839). Revolucionar Luj Ogist Blanki se zalagao za to da elita organizuje ogromnu većinu stanovništva protiv „bogatih“, zauzme vladu državnim udarom i uspostavi novi egalitarni ekonomski poredak. 4

Pregled novonastalih trendova od Hrišćanstva do liberalizma pa do komunizma:

Liberalizam je Hrišćanstvo bez Hrista
Vilijam Gejli Simpson „Kojim putem, zapadni čoveče?“

Revilo Oliver:
Citat:
„Drugi otpadnici koje sam pomenuo, i mnogi koji su sada zaboravljeni, zajedno sa skoro svim antihrišćanima poslednjih vekova, predstavljaju primer delovanja onoga što se može nazvati zakonom kulturnih ostataka. U svim civilizovanim društvima, kada je utvrđeno i opšteprihvaćeno verovanje upitno, dobri umovi ga napuštaju, ali obično zadržavaju izvedena verovanja koja su prvobitno izvedena iz vere koju su odbacili i logično mora da zavisi od toga. Tako se desilo da su savremeni neprijatelji Hrišćanstva odbacili mitologiju, ali su nekritički zadržali veru u društvena i etička sujeverja koja iz Hrišćanstva proističu – veru koju oni neobično nazivaju racionalnom, ali drže sa religioznim žarom“.

„Oni se smeju glupoj priči o i njegovom rezervnom rebru, ali nastavljaju da veruju u „ljudsku rasu“ koja potiče od jednog para predaka i otuda u „bratstvo ljudi“. Oni govore o „celom čovečanstvu“, dajući tom izrazu masno i mistično značenje koje ne ulažu u odgovarajuće termine, kao što su „svi tobolari“ ili „svi kopitari.“ Oni pričaju o nekakvim „pravima čoveka“, iako bi trenutak razmišljanja trebao biti dovoljan da to pokaže, da u nedostatku dokaza natprirodnog monarha, ne mogu postojati nikakva druga prava osim onih koja su građani stabilnog i homogenog društva, po zavetu ili ustaljenim običajima, dali sami sebi; i da dok građani mogu pokazati ljubaznost prema strancima, robovima i psima, takva bića očigledno ne mogu imati nikakva prava."

„Oni ne veruju da se jedna trećina boga inkarnirala u najjadnijoj oblasti na zemlji da bi se družila sa nepismenim seljacima, harala rulju varvarske rase i magično uzdizala neznalice i neotesane da bi „napravili ludost od mudrosti ovag sveta“, tako što će „poslednji biti prvi“ — oni u to ne veruju, ali se drže morbidne mržnje prema superiornosti koja tera hrišćane da mrze sve što je nisko, inferiorno, iracionalno, poniženo, deformisano i degenerisano“.

„Oni govore o „svetosti ljudskog života“ — posebno o njegovim najpodlijim oblicima — ne razmišljajući o tome da je potreban božji tvorac da bi napravio nešto „sveto“. Grčevito se zalažu za univerzalnu „jednakost" koja se može postići samo smanjenjem svih ljudska bića do najnižeg nivoa, očigledno nesvesni da samo odražavaju često izraženu čežnju hrišćana da postanu ovce (najgluplje od svih sisara) koje čuva dobar pastir, što je implicitno u svim pričama Novog Zaveta, iako je najteže izraženo u drugom jevanđelju, koje izveštava o Isusu kao obećavajućem da će nakon što je mučen i iskasapljen civilizovanije stanovništvo zemlje doći do vaskrsenja, a njegovi ljubimci ovce će iskočiti iz svojih grobova, svi istog trena, svi istog pola, svi istog rasta i svi imaju nerazlučive osobine, tako da će biti identični kao pčele u roju."

„Iako različiti liberalni i marksistički kultovi imaju toliko velike doktrinarne razlike kao i oni koji odvajaju luterane od baptista, oni su u osnovi isto sujeverje, a da li ćemo ih nazvati religijama ili ne zavisi od toga da li ćemo reč ograničiti na verovanje u natprirodne osobe ili proširiti tako da uključi sve oblike slepe vere zasnovane na emocionalnom uzbuđenju umesto na uočenim činjenicama i razumu. Kada ti „ateistički“ kultovi viču svoju mržnju prema „fašistima“ i „nacistima“, oni očigledno moraju verovati da su te zle osobe opsednute đavolima i stoga ih treba preobratiti ili istrebiti da promovišu svetost i ljubav. A kada vide „rasiste“, koji bezbožno zuljuju činjenice i razlog nepromišljenom verom u odobrenim bajkama, njihova požuda za iskorenjivanjem zla je velika kao i hrišćanska rulja koja je lepu i suviše inteligentnu Hipatiju izvukla iz kočije i s ljubavlju koristila školjke od ostriga da bi sastrugala meso sa njenih kostiju dok je još bila živa."

„Sa vrlo malim izuzecima, ovakvi „antihrišćani“ su, nesumnjivo i nesvesno, zadržali u svojim glavama veliki deo hrišćanske doktrine, pa su čak i oživeli najotrovnije elemente primitivnog boljševizma antike, koji je bio ublažen ili držan u miru od ustanovljenih crkava u velikim danima hrišćanskog sveta. A danas, deklarisani ateisti ne misle da je čudno što se, po svim društvenim pitanjima, suštinski slažu sa zavijajućim dervišima i evanđeoskim šamanima koji su, uz raskošan publicitet, subvencionisani od strane organizovanij jevreja koji kontrolišu cevi za sise i druga sredstva komunikacije, pohlepno učestvuju u trenutnoj težnji da se Amerikanci svedu na potpunu imbecilnost svakom vrstom iracionalne prevare."

„Hrišćanska teologija je baba boljševizma.“
-- Osvald Špengler

Ovu izjavu možemo svedočiti barjakom hrišćanskog komunizma:
„Međutim, hrišćanski komunisti nastoje da ostvare društvenu promenu velikih razmera. Neki veruju da, umesto da pokušavaju da transformišu politiku i ekonomiju cele zemlje, hrišćani treba da uspostave komunizam samo na lokalnom ili regionalnom nivou.“

Latinoamerička grana hrišćanske komunističke teologije oslobođenja, prema teolozima kao što je Leonardo Bof; je ukorenjena u konceptu da je „razboritost razumevanje situacije radikalne krize“. Među hrišćanskim komunistima, istorijski materijalizam se koristi kao metodologija analize da bi se definisala priroda dotične krize kao proizvod političko-ekonomske dinamike i modaliteta koji proizilaze iz delovanja onoga što se naziva „kasni kapitalistički/imperijalistički način proizvodnje“. Prema ovom podskupu teologije oslobođenja, izazov za hrišćanske komuniste je da definišu šta ono znači (u kontekstu „konkretne analize konkretne društvene stvarnosti“), da afirmiše „preferencijalnu opciju za siromašne i potlačene“ kao Praxis (aktivna teorija), i kako to nalaže etika koja je navodno „ukorenjena u Isusovim svetim učenjima“.

Hrišćanska komunistička teologija oslobođenja nije o evangelizaciji, već o razvoju Orthopraxis-a (etička akcija; uslov izlaska na svetlost čineći dela Božija), koja ima za cilj da pomiri „beatidsku etiku“ Isusa, kako je izložena u Besedi na gori; sa postojećim društvenim borbama protiv onoga što se naziva „neokolonijalizmom“ ili „kasnim kapitalizmom“. I hrišćanski komunizam i teologija oslobođenja naglašavaju „ortopraksiju“ u odnosu na „ortodoksiju“. Narativ o prirodi savremenih društvenih borbi razvija se putem "materijalističke analize" koristeći istoriografske koncepte koje je razvio Karl Marks. Konkretan primer je paragvajski pokret Sin Tierra (bezzemlja), koji se bavi direktnim oduzimanjem zemlje i uspostavljanjem socijalizovane poljoprivredne zadružne proizvodnje u asentamientosu. Savremena paragvajska Sin Tierra funkcioniše na veoma sličan način kao i Diggers iz reformacione ere. Za Kamila Toresa (osnivača kolumbijske gerilske grupe E.L.N.), razvijanje ovog ortopraksisa značilo je slavljenje katoličke evharistije samo među onima koji su se borili u oružanoj borbi protiv vojske kolumbijske države.

Hrišćanski komunisti drže biblijske stihove u Delima 2 i 4 kao dokaz da su prvi hrišćani živeli u komunističkom društvu. Propovedanje Tomasa Vartona Kolensa je dobar opis biblijskih izvora koji se koriste u cilju stvaranja društva zajedničke svojine; Prof. José P. Miranda, "Comunismo en la Biblia" (1981), preveden kao "Komunizam u Bibliji" (Maryknoll, N.Y.: Orbis Books, 1982).

Ali, pored toga, oni takođe citiraju brojne druge biblijske odlomke koji, po njihovim rečima, podržavaju ideju da je komunizam najetičniji društveni sistem i da je neizbežno konstitutivan za carstvo Božije na zemlji. Najčešće citirani od ovih biblijskih citata uzeti su iz tri sinoptička jevanđelja, koja opisuju Isusov život i službu.

Jedna od Isusovih najpoznatijih primedbi u vezi sa bogatima može se naći u Mateju 19:16–24 (isti događaj je takođe opisan u Marku 10:17–25 i Luki 18:18–25, i metafora kamile koja prolazi kroz iglena ušica zajednička je i Mateju i Luki).

21 Isus mu reče: Ako hoćeš da budeš savršen, idi i prodaj što imaš, i daj siromasima, i imaćeš blago na nebu; i dođi i pođi za mnom.
22 Ali kad je mladić čuo tu reč, otišao je tužan, jer je imao veliko imanje.
23 Tada je Isus rekao svojim učenicima: Zaista vam kažem, teško da će bogat čovek ući u carstvo nebesko.
24 I opet vam kažem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši, nego bogatašu ući u Carstvo Božije.

Isus je takođe opisao „menjače novca“ (tj. one koji se bave razmenom valuta) kao „lopove“ i proterao ih iz jerusalimskog hrama. Ovo je opisano u Mateju 21:12–14, Marku 11:15 i Jovanu 2:14–16.

Pored toga, komunistički stavovi i implikacije se mogu naći u Trećoj Mojsijevoj 25:35–38: Najvažnije je da je ovo deo Mojsijevog zakona, i kao takav je zapovest, a ne podsticanje ili iznošenje mišljenja. Ova činjenica u velikoj meri utiče na kasniju diskusiju o pitanju prinudnog ili dobrovoljnog odricanja od bogatstva, bilo kao mogućeg zahteva za ulazak u hrišćansku milost ili kao sredstva za postizanje božanskih namera za ljudski društveni poredak. 5

„Hrišćanska teologija je baba boljševizma.“- Osvald Špengler

Hrišćanstvo i komunizam: dva jevrejska blizanca


_____________________________________________________________________________


Reference:

1 Page 108 The Goebbels Diaries, Edited and translated by Louis P. Lochner © 1971 by Universal-Award House, Inc.; 1948 by Doubleday & Company; Garden City NY.

2 https://en.wikipedia.org/wiki/Christian_communism

3 https://en.wikipedia.org/wiki/League_of_the_Just

4 https://en.wikipedia.org/wiki/Communist_League

5 https://en.wikipedia.org/wiki/Christian_communism

William Gayley Simpson's Which Way Western Man?


NATRAG NA RAZOTKRIVANJE KRŠĆANSTVA

 

Ili Natrag na Treći Reich 666